Anikina priča

Anikina priča – odgovori na najčešća pitanja o SMA i terapiji

Hvala vam svima na podršci. Iako je upravo ovo reakcija kojoj smo se nadali, opet smo zatečeni količinom pozitivne energije i ljudi koji hoće da podrže Aniku u njenoj borbi. U poslednjih par dana smo dobili puno pitanja od ljudi koji hoće da pomognu, pa se nadamo da ćemo u ovom postu uspeti da ih obuhvatimo. U narednim danima, voleli bismo da podelimo sa vama malo više detalja vezano za Anikine novogodišnje želje i kako planira da provede praznike. Ali danas ćemo da odgovorimo na neka od pitanja koja smo dobijali sa više strana, tako da svi ljudi kojima je stalo do Anike znaju malo više o SMA.

Anikina priča

Anika je rođena 2018. godine od srpskih roditelja Ivanke i Gorana. Zbog posla smo se preselili u Dansku dve godine pre Anikinog rođenja, i imamo privremeno boravište (radnu dozvolu). Aniki je dijagnostikovana Spinalna Mišićna Atrofija (SMA) tip 1 kada je imala svega 8 nedelja. Pošto u našim porodicama nikada do tada nije bilo obolelih od neuromišićnih oboljenja, oboje smo bili šokirani kada smo saznali dijagnozu. Anikini lekari su nam ponudili da započnemo terapiju Spinrazom, koja je u to vreme bila dostupna u Danskoj, i Anika je primila prvu dozu kada je imala 2 meseca.

Anikine motorne veštine su zahvaljujući Spinrazi počele polako da se popravljaju. Od gotovo potpuno nepokretne bebe, s vremenom je počela da pokreće ruke i noge, drži glavu samostalno pa čak i sedi. Međutim, ono što nas plaši je pogoršanje njenih funkcija disanja i gutanja, što ukazuje da Spinraza nije pomogla kod očuvanja vitalnih životnih funkcija. Oko prvog rođendana je počelo da joj slabi gutanje i morala je da počne da se hrani preko gastrostome. Posle par meseci počelo je da slabi i disanje pa sada noću mora da koristi aparat koji pomaže razmenu gasova i da je ne umara disanje dok spava. Kod obolelih od SMA tipa 1 situacija može iznenada da postane kritična, što nam se i desilo pre godinu dana. Neposredno nakon prvog rođendana, Anika je dobila respiratornu infekciju koja je uznapredovala u upalu pluća. Njeno stanje se naglo pogoršalo i jedva je ostala živa.

Kada nas ljudi pitaju kakvo je Anikino trenutno stanje, mi obično kažemo da je stabilno – dakle, niti dobro, niti loše. Svaki momenat u borbi sa ovom okrutnom bolešću je stresan i ne znamo šta će se desiti za nedelju dana, ili sutradan, pa čak ni za par sati. Zbog toga mi, kao roditelji, osećamo da što pre moramo da uradimo sve što je u našoj moći da omogućimo Aniki da što duže i što bolje živi, pre nego što bude prekasno. Anika je puna života i radosti, koje prosto zrače iz njenih očiju, i puna je ljubavi prema svima, pa stalno grli sve oko sebe. Kao da pokušava da nam pokaže koliko jako želi da živi i da se bori. I mi ćemo uvek biti uz nju u borbi protiv ove bolesti.

U nastavku teksta ćete pronaći odgovore na sledeća pitanja:

Q1. Šta je Zolgensma? Kakva je to vrsta terapije u poredjenju sa Spinrazom?
Q2. Zašto tek sada Zolgensma?
Q3. Da li Zolgensma mora da se primi pre drugog rodjendana?
Q4. Koliko je novca potrebno za tretman Zolgensmom?
Q5. Zašto se sredstva za gensku terapiju za Aniku prikupljaju u Srbiji?
Q6. Zašto Zolgensma nije besplatna za obolelu decu?
Q7. Koji su dugoročni efekti Zolgensme?
_________________

Q1. Šta je Zolgensma? Kakva je to vrsta terapije u poredjenju sa Spinrazom?

Zolgensma je genska terapija koja deluje direktno na uzrok nastanka Spinalne Muskularne Atrofije. Ova terapija ima za cilj da zameni/nadoknadi nedostajuci SMN1 gen koji je odgovoran za proizvodnju SMN proteina neophodnog za funkcionisanje motoneurona. Primenjuje se jednokratno intravenskom injekcijom. Zolgensma deluje kako na centralni nervni sistem, tako i na periferne organe (jetra, srce, pluća itd.).
Teško je reći da li se Zolgensma može smatrati lekom, tj. da li može dovesti do potpunog izlečenja. Deca obolela od SMA koja prime Zolgensmu pre pojave prvih simptoma razvijaju se kao zdrava deca. U ovom slučaju se, dakle, Zolgensma moze smatrati lekom. Kod dece koja prime Zolgensmu nakon pojave prvih simptoma se takođe nekad može postići normalan razvoj, ali ne kod svakog deteta. Ono što je bitno je da Zolgensma u svakom slučaju dovodi do pozitivnih efekata, samo u različitom obimu. Zbog toga mi Zolgensmu često nazivamo terapijom koja je skoro kao lek. Najbolji primer pozitivnog efekta Zolgensme na decu sa već izraženim simptomima je Mady iz Minesote (SAD), koja je primila Zolgensmu dan pre drugog rođendana, a sada se razvija i raste kao svako zdravo dete.

Spinraza je prva odobrena terapija za SMA i do sada je pomogla hiljadama dece, uključujući i Aniku. Trenutno je Spinraza standard u lečenju obolelih od SMA u većini evropskih država, uključujući Srbiju i Dansku. Spinraza deluje tako što omogućava da se preko gena SMN2, pomoćnog gena u proizvodnji SMN proteina, proizvede više funkcionalnog SMN proteina. Primenjuje se injekcijom direktno u kičmeni kanal i efekat joj je ograničen na centralni nervni sistem. Obično se daje četiri puta tokom prva dva meseca terapije (udarna doza), a nakon toga jednom na svaka četiri meseca (doza održavanja) tokom čitavog života. Iako je ovaj lek sam po sebi bezbedan, njegova primena koja, kao sto je već pomenuto, uključuje česte injekcije direktno u kičmu, predstavlja rizik za oštecenje nerava kičmene moždine, može dovesti do spinalne glavobolje, izloženosti radijaciji itd. Ovakav način primene leka predstavlja veliko opterećenje ne samo za obolelo dete i njegove roditelje, nego i za celokupan zdravstveni sistem.

Spinraza uglavnom dovodi do poboljšanja motoričkih sposobnosti obolelog deteta, dok je njen efekat na funkcije disanja i gutanja ograničen. Zolgensma, na drugoj strani, ima efekte na sve delove tela zahvaljujući njenoj sistemskoj primeni. Zbog toga Zolgensma ima nešto bolji efekat od Spinraze na motorne veštine deteta, i značajno bolji efekat na funkcije disanja i gutanja. Na osnovu dostupnih podataka, nije ispravno reći da Zolgensma i Spinraza imaju isti efekat kod dece sa SMA tip 1.

https://doi.org/10.1017/cjn.2019.160
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32333596/

U izvestaju objavljenom od strane Evropske agencije za lekove (EMA), koja je odobrila primenu Zolgensme u Evropi, stoji (str. 147): “Iako je druga dostupna opcija lečenja Nusinersen (Spinraza), lečenje Nusinersenom (Spinrazom) je povezano sa značajnim opterećenjem za pacijenta, jer mu je potrebna doživotna intrateklana injekcija (injekcija u kičmu) sa bezbedonosnim rizicima. EMA (Evropska agencija za lekove) se slaže da do sada procenjeni podaci Zolgensme snažno sugerišu da efikasnost Zolgensme u predviđenoj populaciji pacijenata premašuje efikasnost Nusinersena (Spinraze). Pored toga, smatra se da s obzirom na razliku u mehanizmu delovanja između Nusinersena (Spinraza) i Zolgensme, očekuje se da će Zolgensma biti efikasnija kod pacijenata sa 2 SMN2 kopije (Anikina dijagnoza) jer Nusinersen (Spinraza) pojačava transkripciju proteina pune dužine iz gena SMN2. Prema tome, očekuje se velika terapeutska prednost Zolgensme.”

https://www.ema.europa.eu/en/documents/assessment-report/zolgensma-epar-public-assessment-report_en.pdf

Deca obolela od SMA tipa 2 imaju generalno stabilne funkcije disanja i gutanja, i uticaj Spinraze na poboljšanje motoričke sposobnosti često predstavlja željeni i dovoljni efekat. U prirodnom toku bolesti kod dece sa SMA tipom 1, koji predstavlja najteži oblik bolesti, gutanje počinje da slabi obično oko prvog rođendana. To se desilo i u Anikinom slučaju, što je pokazatelj da joj Spinraza u tom smislu ne pomaže. Da bi se zaustavilo napredovanje bolesti i povratile oslabljene funkcije, moramo da dođemo do efikasnije terapije. Postoje primeri koji pokazuju da Zolgensma to može da učini! Kod dece sa SMA tipom 2 čak ni prvi simptomi bolesti ne moraju biti vidljivi do prvog rođendana. Iako je svaka forma SMA strašna, poređenje dece sa tipom 1 sa decom sa tipom 2, kada su u pitanju efekati terapije ili opasnost po život, zapravo nema smisla.

Q2. Zašto tek sada Zolgensma?

Kada je Aniki dijagnostikovana SMA, klinička studija za Zolgensmu pod imenom STR1VE-EU je regrutovala paciente u Francuskoj, Italiji, Belgiji i Velikoj Britaniji. Anika bi možda ispunila kriterijume za tu studiju u smislu dijagnoze i uzrasta, ali u tom trenutku nismo dobili informaciju o ovoj mogućnosti. Umesto toga, Anika je počela da prima tada jedinu dostupnu terapiju Spinrazu. Zahvaljujući tome ona je i dalje sa nama, ali se mi plašimo da nećemo uspeti da je održimo u životu još dugo zbog konstantnog pogoršavanja vitalnih funkcija disanja i gutanja.
Kada je Zolgensma odobrena u Sjedinjenim Američkim Državama, pokušali smo da dobijemo premeštaj sa poslom i da se preselimo u SAD. To bi omogućilo Aniki da primi Zolgensmu preko američkog zdravstvenog osiguranja. Nažalost, nakon nekoliko meseci zahtev je odbijen. Na taj način su se i druga vrata pred nama zatvorila.

Onda smo pokušali da se preselimo u Nemačku, 200 km južno od grada gde smo živeli, jer je nekoliko dece uspelo da tamo primi Zolgensmu krajem 2019. godine. Međutim, kako Srbija nije članica EU, a naše boravišna dozvola je ograničena samo na Dansku, ni to nije bilo moguće. I treća vrata su se zatvorila za nas.

U decembru 2019. godine, Novartis je objavio globalni program za pristup Zolgensma terapiji u formi lutrije. Delovalo je da je to Anikina poslednja šansa da dobije Zolgensmu. Nažalost, većina evropskih zemalja, uključujući Danaku, je odbila da učestvuje u ovom programu iz etičkih razloga vezanih za lutriju. Na taj način su nam se zatvorila i četvrta vrata.

Kada smo bili na ivici da odustanemo od daljih pokušaja, pojavio se novi i neočekivani tračak nade. Naime, Evropska agencija za lekove (EMA) je krajem maja 2020. godine odobrila primenu Zolgensme za lečenje SMA u Evropi, a kriterijum za primenu nije bila starost deteta, vec telesna masa (do 21 kg). Nedugo potom, Evropski stručnjaci za SMA donose konsenzus u kome daju preporuku za administraciju Zolgensme za decu ispod 13,5 kg iz bezbednosnih razloga. Anika je nedavno napunila dve godine, a njena trenutna telesna masa (21.11.20) je 12,8 kg. Anika, dakle, ispunjava sve kriterijume za primenu Zolgensme u Evropi, ali je blizu granice telesne mase koja se preporučuje, stoga smo dobili rok da završimo sa prikupljanjem novca do sredine decembra.
Zahvaljujući humanosti i velikodušnosti ljudi u Srbiji skupljena je suma neophodna za lečenje Zolgensmom male Sofije, što nam je dalo novu nadu. Čuli smo i za još nekoliko uspešnih humanitarnih akcija u drugim zemljama, poput Rumunije, Rusije, Poljske, Mađarske, Holandije, Belgije, Slovenije i Turske, gde je narod ujedinio snage i založio se za zajednički cilj – da se da šansa za život deci koja boluju od iste bolesti kao naša Anika. Sve to nas je inspirisalo i dalo nam snagu da nastavimo da pokušavamo da uradimo sve što možemo kako bismo pomogli našoj Aniki, i ispunilo je naša srca nadom da ćemo u tome uspeti!

Q3. Do kad Anika mora da primi Zolgensmu ?

U maju 2019. godine, Uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administration – FDA) je odobrila primenu Zolgensme u SAD za decu ispod dve godine starosti. Dakle, sva deca koja su primila Zolgensmu do jula 2020. su bila mlađa od dve godine, u skladu sa preporukama FDA. Ovo se odnosilo i na decu izvan SAD.

Kriterijumi su promenjeni kada je Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila Zolgensma terapiju u Evropi. Kriterijumi koji su sada na snazi u Evropi se odnose na težinu, a ne na uzrast. Iako je EMA odobrila Zolgensmu za primenu kod dece do 21 kg, bez obzira na uzrast, vodeći dečji neurolozi su nedavno objavili listu preporuka, prema kojima bi Zolgensmu trebalo primenjivati kod dece do 13,5 kg, dok kod dece sa više od 13,5 kg to treba činiti samo u posebnim okolnostima. Anikina trenutna težina (21.11.20) je 12,8kg.

https://www.ejpn-journal.com/article/S1090-3798(20)30142-2/pdf

U poslednjih par meseci nekoliko dece uzrasta od 2 do 4 godine je primilo Zolgensmu u Nemačkoj, gde je ova terapija dostupna državljanima Nemačke.

Trenutno je terapija Zolgensmom nedostupna u Srbiji i Danskoj, a jedina evropska zemlja za koju smo saznali da prima internacionalne paciente se nalazi u Budimpešti. Već smo u kontaktu sa bolnicom u Budimpešti, koja je pristala da primi Aniku za terapiju Zolgensmom čim prikupimo neophodna sredstva. Ova bolnica već ima dosta iskustva u primeni Zolgensme i u njoj je do sada lečeno oko desetoro dece iz Mađarske, Slovačke, Holandije, Rumunije itd. Sredinom novembra, dobili smo dopis iz bolnice u kome nas obaveštavaju o krajnjem roku za koji nam mogu izaći u susret i sačekati da skupimo novac. Oni obaveštavaju nas, a mi odmah potom sve vas, rok je sredina decembra, kako bi Anika u januaru bila primljena u bolnicu i dobila terapiju. Navedeni razlog je napredak u Anikinoj težini koji, ako pređe težinu od 13,5 kg nju isljučuje iz preporučenih kriterijuma i doktori ne mogu garantovati za bezbednost terapije. Mi cenimo profesionalnost doktora i brigu za Anikinu bezbednost i razumemo da je važno ne birati između hrane i spasonosnog tretmana, već je važno što pre prikupiti novac i otići na terapiju. Dopis iz bolnice je vrsta dokumenta koju smo obavezni da dostavimo fondaciji Budi human na njihov zahtev, ali ne i široj javnosti u cilju zaštite Anikinih prava na privatnost podataka i poverljive prepiske lekara i pacijenta, za čije bismo javno iznošenje mogli trpeti posledice, odnosno ugroziti odnos koji smo izgradili sa lekarima.

SMA je podmukla bolest i nekad se stanje deteta moze drastično pogoršati preko noći. Jedan dan je dete dobro i veselo, a već sledećeg dana je u bolnici na respiratoru. Zato mi stalno govorimo kako je za Aniku svaki dan važan i trudimo se da uživamo u svakom trenutku sa njom, uz strepnju šta sutra nosi.

Q4. Koliko je novca potrebno za tretman Zolgensmom?

Cena tretmana je 2.132.000 eura. Informacija koju čekamo je konačan iznos troškova medicinske opreme, troškova smeštaja i transporta koja nam je i dalje nepoznanica i koja nije uključena u cenu samog tretmana. S obzirom da novac mora da bude na računu sredinom decembra, što pre se prikupi novac to je bolje, jer će biti više vremena da se proknjiže sve uplate i mobilni operateri će imati nešto više vremena da prebace uplate SMS-ovima što je inače mesečni proces. Iz svih ovih razloga, nadamo se da će se novac prikupiti i pre sredine decembra.

Q5. Zašto se sredstva za gensku terapiju za Aniku prikupljaju u Srbiji?

Anika je srpski državljanin, kao i njeni roditelji, i bez toga ne bi bilo moguće pokrenuti kampanju u “Budi human” fondaciji. Roditelji su se preselili u Dansku zbog posla kratko pre Anikinog rođenja i imaju privremeno prebivalište u Danskoj. Danska obezbeđuje deci terapiju koja se zove Spinraza, isto kao i Srbija. Činjenica da se Anika trenutno tretira u Danskoj, iako je srpski državljanin, možda čak i znači da je neko drugo dete u Srbiji imalo priliku da dobije Spinrazu umesto nje, ukoliko postoje liste čekanja. I kao što se često dešava da mnogi Srbi iz dijaspore pomažu decu koja žive u Srbiji, tako nekada i našim ljudima iz dijaspore treba pomoć. A ko će da nam pomogne ako ne naši najbliži, naša porodica i prijatelji i ljudi dobre volje, a svi nasi najbliži prijatelji i porodica su u Srbiji.

Q6. Zašto Zolgensma nije besplatna za obolelu decu?

Iako je Zolgensma odobrena od strane Evropske agencije za lekove (EMA), genska terapija još uvek nije uvrštena u registre lekova u većini evropskih zemalja, uključujući Srbiju i Dansku. Pregovori o ceni i refundaciji troškova često traju i po nekoliko meseci, ili čak godina. Kao što je i za Spinrazu proteklo nekoliko godina dok nije uvrštena u registar lekova, tako će verovatno biti i sa Zolgensmom. Takođe, svaka zemlja će zasebno odlučivati o kriterijumima za dobijanje Zolgensme preko fondova zdravstvenog osiguranja, u zavisnosti od tipa SMA, uzrasta i težine deteta. Nema naznaka ni kada bi to moglo da se dogodi, bilo u Srbiji ili u Danskoj. A svesni smo da Anikina bolest neće da čeka. Nema više vremena za gubljenje, moramo da delamo sada.

Q7. Koji su dugoročni efekti Zolgensme?

Prva klinička studija sa Zolgensmom je započeta u maju 2014. Dakle, prošlo je 6 godina od primene Zolgensme kod prvih pacijenata. Deca koja su tada primila odobrenu dozu su nastavila da napreduju i ne pokazuju znakove pogoršanja bolesti. Većini njih nije bio potreban nikakav dodatan tretman. Međutim, Zolgensma se i dalje smatra novom terapijom, i kao kod svake nove terapije, za sada postoji ograničen broj naučnih dokaza o njegovoj efikasnosti kod različitih grupa pacijenata. Anikini vršnjaci koji su primili Zolgensmu prestali su da koriste bilo kakve pomoćne aparate za disanje, fukcija gutanja se poboljšala, pričaju normalno, a nekoliko njih su u stanju i da hodaju. To nam uliva nadu da će Anika pre svega preživeti, i da će imati dug i kvalitetan život.